MILEVA AJNŠTAJN MARIĆ (1875 -1948.)
matematičer, fizičar
Rođena je 19. decembra 1875, u Titelu, u Bačkoj, u Vojvodini, u Srbiji. Otac Miloš, rodom iz Kaća, bio je podoficir, a potom sudski činovnik i trgovac. Mati Marija Ružić iz Titela bila je iz bogate porodice.
Mileva je detinjstvo provela u Titelu i Kaću. Osnovnu školu završila je u Rumi, srednjoškolsko obrazovanje započinje u Višoj devojačkoj školi u Novom Sadu a 1887. prelazi u Kraljevsku malu realnu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Kako u to vreme u Austrougarskoj ženska deca nisu imala pravo na više školovanje, 1890. upisala se u peti razred Kraljevske srpske gimnazije u Šapcu gde je učila francuski. U toku školovanja pokazala je talenat i interesovanje za matematiku, crtanje i muziku. Svirala je klavir i od ranog detinjstva znala nemački. Maja 1892. otac je dobio premeštaj u Zagreb i kao posebno nadarena i uspešna učenica dobija dozvolu da se kao privatni đak ponovo upiše u šesti razred u elitnu mušku Kraljevsku višu gimnaziju. Pre završetka prvog polugodišta osmog razreda odlazi bez mature u Cirih sa željom da studira medicinu. Kao dopunu otadašnjem školovanju završila je učiteljski seminar kod profesora Grosminstera na Višoj devojačkoj školi u Cirihu, maturu položila 1896. na Saveznoj medicinskoj školi u Bernu i time stekla preduslov za studiranje.
Nakon uspešno položenog teškog prijemnog ispita upisala se u Saveznu tehničku visoku školu u Cirihu na studije matematike i fizike. Ona je bila jedina žena i najstarija u odeljenju u kojem je Albert Ajnštajn najmlađi. U toku studija pokazala je izuzetan interes i znanje iz fizike (profesori Hajnrih Fridrih Veber i Johan Perne), matematike (Herman Minkovski i Adolf Hurvic) i astronomije (Alfred Volfer). Zimski semestar provela je u Hajdelbergu kod profesora fizike nobelovca Filipa Lenarda, proučava fotoelektrični efekat i oduševljava se saznanjem o odnosu brzina atoma i rastojanja pod kojima dolazi do njihovih sudara, što će biti obrađeno u Ajnštajnovom radu o Braunovom kretanju. Kada se vratila u Cirih aprila 1898, lično i profesionalno se zbližila sa njime, svakodnevno zajedno intezivno uče, razmenjuju ideje, proučavaju literaturu i dela najpoznatijih fizičara i filozofa. I pored toga što jedina iz odeljenja nije položila diplomske ispite, 1900. počinje istraživački rad u laboratoriji profesora Vebera kod koga priprema diplomski rad, koji je planirala da proširi u doktorat. Predavanja iz fizike i astronomije ponovo sluša aprila 1901. ali juna iste godine povlači projekat svoje, od profesora Vebera odlično ocenjene disertacije, koja nikada nije pronađena, i time završava školovanje a da nije diplomirala. Potom je otišla kod roditelja u Novi Sad i vanbračno rodila devojčicu Lizerl (Ljubica) čija je sudbina nepoznata. Otac Albert nikada je nije video niti javno pomenuo. Uprkos snažnom protivljenju obeju porodica, kada se vratila u Cirih počinje da živi sa njim. Venčali su se januara 1903, sin Hans Albert, profesor univerziteta u Berkliju (Kalifornija) rodio se 1904. a 1910. Eduard koji je u mladosti duševno oboleo i o kome se majka požrtvovano brinula do kraja svoga života. Supružnici su više puta boravili u Novom Sadu, Beogradu, Titelu i Kaću. Deca su im 1913. krštena u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu. Živeli su u Cirihu, Bernu, Pragu i Berlinu u zavisnosti od Albertovog zaposlenja. Porodica 1914. odlazi u Berlin a od Milevinog povratka u Cirih u julu iste godine, uz povremene Albertove posete, žive razdvojeni. Razveli su se na Albertov zahtev 1919. Ostatak života provela je u siromaštvu, i sama bolesna, negujući Eduarda, posećujući ga po sanatorijumima i bolnicama. Umrla je 4. avgusta 1948. i sahranjena u Cirihu na groblju Nordhajm. Za rad iz 1905, u kojem je formulisao foto-električni efekat, Ajnštajn je 1922. dobio Nobelovu nagradu i celokupni iznos nagrade dao bivšoj supruzi.
