Na Svečanoj Akademiji posvećenoj 140. godišnjici rođenja jedne od najvećih srpskih naučnica – Mileve Ajnštajn Marić, održanoj u Svečanoj dvorani Rektorata Beogradskog univerziteta, pod visokim pokroviteljstvom g. Maje Gojković, predsednice Skupštine Srbije, pokrenuta je inicijativa da se u kući u Novom Sadu u Kisačkoj ulici broj 20, utemelji muzej supružnika Mileve i Alberta Ajnštajna. To je kuća Marićevih roditelja u kojoj su početkom prošlog veka živeli slavni Albert, koji važi za jednog od najvećih naučnika sveta i njegova supruga Mileva, njegov naučni saradnik, za koju mnogi kažu da možda ne bi ni bilo Alebertovog dela, da nije imao takvog saradnika. Drugi čak dodaju da se zbog toga slavni Albert odrekao novčanog dela Nobelove nagrade u korist Mileve.
Kuća ima istorijski, ali i stilsko arhitektonski značaj. U arhitektonskom smislu to je izuzetan objekat. Fasada je bogato dekorisana. Nad kapijom, na površini krovnog nadzitka, nalazi se pet volugastih konzola obloženih listom akantusa. Ova izrazita dekoracija dopunjena je barokno izvijenim frontonima nad prozorima sa secesijskim ornamentom i maskom u polju. Fasada je obložena klinker opekom.
Nažalost, zdanje u Kisačkoj ulici, koje je u svoje vreme bilo jedna od najlepših gradjevina već poduže je ruinirano i zapušteno, iako je čak odlukom Vlade Srbije proglašeno spomenikom kulture. Kuća danas nema ni obeležje koje je prvi put bilo postavljeno 1975.g. pa skidano i ponovo postavljano i odavno ga više nema, a na njemu je pisalo:
“U ovoj kući su boravili 1905. i 1907. godine Albert Ajnštajn, tvorac teorije relativiteta, i njegov naučni saradnik i supruga Mileva”. Ajnštajn je bio u Novom Sadu 1905, godine, u kojoj je svetu prvi put predstavljena teorija relativiteta.
Inicijativa da se u Novom Sadu u toj kući utemelji muzej Mileve Marić-Ajnštajn i Alberta Ajnštajna nije nova, o tome je već pokrenuto više inicijativa, ali je možda ovo baš vreme u kome treba taj predlog realizovati, jer je Novi Sad izabran krajem 2016. u Briselu, za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine i to će biti prvi grad izvan EU koji će poneti tu titulu.
Podsećamo i da je Milevin i Albertov jedini unuk i naslednik, Bernard Cezar Ajnštajn iz Berna, imao želju da kuću svojih predaka pokloni Novom Sadu, pod uslovom da se pretvori u muzej. Nažalost i ta inicijatica ostala je nerealizovana. Istina postoje i određeni problemi, jer u kući već godinama žive bespravno useljeni stanari.No i taj problem bi se mogao lako rešiti ako postoji spremnost za to.
Kada je reč o eksponatima, postoji veoma vredna građa o Marićima i Ajnštanovima, koju su prikupili njihovi rođaci i prijatelji, poput prepiske Mileve i Alberta, od koje je do sada pruiređena najsveobuhvatnija biografija. O Milevinom odrastanju i životu u ranoj mladosti postoji bogata dokumentacija, a poseban deo muzeja mogao bi se posvetiti njihovom zajedničkom životu i naučnom radu. Značajne eksponate poseduje i Muzej Novog Sada..
Nesumnjivo je da bi takav Muzej bio zanimljiv za mnoge goste, posebno inostrane turiste, jer je ime slavnog Alberta Ajnštajna jedno od nejvećih u svetu nauke, a o Milevinom udelu u njegovom stvaralaštvu se nedovoljno zna. Postoje i razlozi zašto je tako, ali nije prilika da se o tome ovoga puta govori. Primera radi skroman stan-muzej Ajnštajnovih u Bernu, godišnje poseti oko 50 hiljada turista. Muzej bi mogao biti i svojevrsna škola mladih koji žele da stiču nova znanja. Tu bi se stalno mogli prikazivati filmovi o bračnom paru Ajnštajn, ali i drugi naučno popularni filmovi, a mogla bi se organizovati i naučna predavanja, seminari, naučne radionice …
Učesnici svečane akademije su aklamacijom usvojili predlog da se kod merodavnih u Pokrajinskoj vladi i gradu Novom Sadu oficijelno pokrene inicijativa za osnivanje Muzeja Alberta i Mileve Ajnštajn. Najviši predstavnik RTV je u ime zaposlenih preneo njihovu želju i da će se oni i programski zalagati za realizaciju tog projekta od nacionalnog značaja. Odbor za obeležavanje 140-to godišnjice rodjenja Mileve Ajnštajn Marić, sastavljen od istaknutih profesora, naučnika i javnih ličnosti, odlukom učesnika svečane akademije prerastao je u Inicijativni odbor za pokretanje oficijelnog predloga za osnivanje muzeja. Dogovoreno je da delegacija Odbora poseti najviše zvaničnike Pokrajine Vojvodine i Novog Sada i da im prenese tu inicijativu. Podršku osnivanja Muzeja pružio je za govornicom i g. Konstantin Arsenijević, potpredsednik Skupštine Srbije, prenoseći uverenje da će se i opravdano odsutna g. Maja Gojkvić, predsednica Skupštine Srbije, za to založiti, tim pre jer je Novosađanka.
