Strah od ebole raste, više nego od Islamske države, ali američki zdravstveni sistem, uveravaju me domaćini, spreman je. U “Diznijevim” šopovima se oseća da je ova kompanija kupila brend Star Wars. Džordž Lukas planira da u Čikagu otvori “Džedi” muzej.
Chicago Tribune objavljuje recenziju i preporučuje za čitanje knjigu The Assassination of Margaret Thatcher iz Pera Hilari Mantel. Reklamira se Hudson Yards, neka vrsta
“Menhetna na vodi”. Srpska dijaspora se i dalje pita zašto država Srbija ne postavlja generalnog konzula u Čikagu. Prepričavaju se uspešni nastupi Beogradske filharmonije sa američke turneje. S jezera Mičigen duva oštar vetar. Amerika ipak bolje stoji u stvarnosti nego u nekim srpskim interpretacijama globalne stvarnosti.
Ne bih želeo da zvučim patetično, ali u Njujorku i Čikagu je prošle sedmice bilo ponosno biti Srbin. Na dva prestižna univerziteta – njujorškom Columbia University i University of Chicago, održani su skupovi povodom obeležavanja 160 godina od rođenja Mihajla Idvorskog Pupina. Da je Pupin Hrvat ili Albanac sigurno da bi u dijaspori bilo mnogo više šahovnica, a možda i dronova, ali nismo se bar ni osramotili. Država Srbija se ni u matici nije pretrgla, ali stvar je izvadilo pokroviteljstvo predsednika Nikolića, angažovanje naučne zajednice, kao i blagoslov patrijarha Irineja.
Ako nam se aerodrom zove “Nikola Tesla”, samo da se ne bi zvao “Zoran Đinđić”, dobro je što će se most Borča – Zemun zvati “Pupinov”, iako mi se tokom godine za trenutak učinilo, ne da će se zvati “Principov”, već “Apisov”.
Pre skupova na vodećim američkim univerzitetima položeno je cveće na grob Pupina na Vudlon groblju u Bronksu, koje je proglašeno za nacionalni park Amerike i gde su sahranjeni američki velikani. Pravoslavni sveštenik je održao opelo, a u hramu Svetog Save održana je liturgija. Pupin je, kažu nam ovde, najznačajniji profesor svih vremena Kolambija univerziteta, čiji su studenti do sada poneli 82 Nobelove nagrade. Od toga 29 dobitnika najprestižnijeg svetskog priznanja svoje radove razvilo je u Pupinovim laboratorijama, u zdanju koje nosi ime našeg Pupina. U tom zdanju održana je svečana Akademija posvećena 160. godišnjici rođenja. Posle srpske himne “Bože pravde” koju je na fruli izveo Bora Dugić i blagoslova protojereja Đokana Majstorovića, skup je pozdravio domaćin – dekan Fakulteta za fiziku Kolambija univerziteta prof. dr Majkl Tats, a o velikom profesoru Kalumbije Pupinu govorio je legendarni profesor i bivši dekan dr Frank Sciulli. Besedu o Pupinu održao je izaslanik predsednika Srbije Tomislava Nikolića prof. dr Oliver Antić. Verovatno i među čitaocima Danasa, a ne samo u okruženju Aleksandra Vučića, ima čitalaca koji dobijaju ospe na pomen Olivera Antića, ali moram vam reći da je on održao briljantan govor, kako i dolikuje izaslaniku srpskog predsednika. Antić je podsetio da je Pupin bio uglađeni gospodin, priman u najviše slojeve američkog društva; bio je rado viđen gost kod američkih predsednika, u diplomatskom koru, u naučnim društvima i elitnim klubovima. Ni najuticajniji listovi toga vremena, kao što su ”Njujork tajms” ili ”Independent” nisu nikada uskratili svoj prostor jednoj tako uglednoj ličnosti kakav je bio Pupin. Njegovi članci su opširno svedočili o ratnim patnjama srpskog naroda i ratnim zločinima koje su činili neprijatelji i okupatori.
Američki predsednik Vudro Vilson, Pupinov lični prijatelj, izdao je naredbu da se, zbog iskazanog junaštva i pretrpljenih žrtava u Velikom ratu, srpska zastava postavi na Beloj kući. Antić je (napamet) izgovorio delove Ilijade i Odiseje i Ciceronovih govora (na latinskom) kojima je Pupin impresionirao komisiju na prijemnom ispitu. Pošto su članovi komisije zaključili da se radi o talentovanom i obrazovanom kandidatu, doneli su odluku da ga prime, ali je Pupin dodao da on nema novca za školarinu. Komisija je, potom, odlučila da mu da i stipendiju. Aleksandar Vlajković, izvršni predsednik za obeležavanje godišnjice velikog američkog naučnika srpskog porekla, argumentovano je pojasnio razliku u godinama rođenja Mihajla Pupina koje se navode u američkim izvorima i u Srbiji ističući da je jedino verodostojno ono što piše u austrougarskim crkvenim knjigama, a to je datum koji se oficijelno vodi u Srbiji. Predstavnicima Kolambije uručene su skulpture Pupina i Tesle, koje će krasiti kabinet predsednika Univerziteta prof. dr Lee C. Bollingera. Univerzitetu je uručen i portret Pupina u ulju, rad umetnika Darka Topalskog. Održana je i izložba u hodnicima gde se nalazi Pupin na panou “u prirodnoj veličini”.
Po broju nobelovaca Čikaški univerzitet je u samom vrhu najvećih visokoškolskih ustanova Amerike. Na njemu je takođe gostovao Pupin, a neki potonji profesori bili su njegovi studenti. U tom gradu Pupin je primio neka visoka priznanja za svoje naučno stvaralaštvo. Na ovom elitnom univerzitetu ima i naših profesora. Prof. dr Vera Dragišić i prof. Nada Petković dale su veliki doprinos organizovanju akademije, a nije im bilo teško i da lično postavljaju eksponate izložbe koja je stigla iz Beograda. Domaćin skupa bio je prof. dr Milan Mrkšić, Srbin rođen u Americi, koji je bio jedan od najtalentovanijih studenata Amerike i jedan od velikih američkih naučnika mlađe generacije. Bio je profesor na Čikaškom univerzitetu, a sada je profesor Nort Vestern univerziteta i direktor njihove laboratorije. Sa ushićenjem je govorio o Pupinovom delu, naglašavajući da mu je uvek bio uzor i kao profesor i kao naučnik i kao čovek. Blagoslov i besedu o Pupinu održao je vladika Novogračaničke mitropolije i Srednjoameričke eparhije Longin. I u Njujorku i u Čikagu poruku predsednika Republike Srpske Dodika preneo je Obrad Kesić.
Šta, ne sviđaju vam se Antić i Dodik? Interesantno, ali zašto toliki koji u Srbiji pričaju o “zapadnim vrednostima”, o “potrebi hvatanja koraka sa svetom”, o “diplomatskoj veštini”, o “Srbiji na Zapadu”, o “modernizaciji”, nisu ni beknuli cele ove godine o najvećem srpskom kosmopoliti. Pupina nije ignorisala samo “građanska Srbija”. Nije on oduševio ni mnoge “nacionaliste”. Delom i što nije bio mistik kao Tesla, pa su otuda jurodivi navalili na Teslu. Hoću da kažem da u srpskom arsenalu ne postoji “Pupinovo tajno oružje”, kao Teslino.
Inicijator obeležavaja Pupinovog jubileja Aleksandar Vlajković ističe da je prvostepeni nacionalni interes da na Pupinovim porukama vaspitavamo generacije. To je u svoje vreme shvatio čak i Josip Broz. Bio je pokrovitelj 125. godišnjice Pupinovog rođenja. Tada je održan i veliki naučni skup kome su prisustvovali svetski naučnici, nobelovci i direktori poznatih svetskih naučnih instituta. Predgovor za zbornik radova napisao je Josip Broz i to je danas istorijski dokument iz koga možemo izvući pouke. Svet valjda treba da nas prepoznaje po Tesli, Pupinu, Milankoviću, Ruđeru Boškoviću, Pavlu Saviću … Ili, konkretnije rečeno – Srbija treba da razvija kult Mihajla Pupina (racionalni kult). Ono što je Tesla bio za elektroenergetiku, Pupin je bio za telekomunikacije.
Za svoje autobiografsko delo ”From Immigrant to inventor” Pupin je dobio Pulicerovu nagradu (oblast književnosti) i ono je bilo obavezna literatura u američkim školama i tokom šezdesetih godina prošlog veka. Profesori fizike čak i danas preporučuju svojim boljim studentima ovo njegovo delo. Državnom politikom ovakvu knjigu u Srbiji treba podići na nivo bestselera. Ona treba da bude obavezna literatura u svim našim školama. Pupin je poučan i za preduzetnički duh koji nam toliko fali. On je patentirao, ali i naplaćivao. Koristan je i za regionalnu saradnju. Zadužio je ne samo Srbe već i narode bivše Jugoslavije. Na centralnoj proslavi u Rektoratu Beogradskog univerziteta bio je i gradonačelnik Bleda Janez Fajfar, koji je u ime svojih sugrađana objasnio zašto je Pupin proglašen počasnim građaninom, jer da nije bilo njegovog angažmana, Bled, Triglav i dobar deo Slovenije danas ne bi bili u sastavu njihove države. Izrazio je i zadovoljstvo što će uskoro predsednici Srbije i Slovenije otkriti spomenik Pupinu na Bledu. Odluka o tom već je doneta.
Ako nekom smeta što je bilo ovoliko Crkve u obeležavanju jubileja, treba podsetiti da je Pupin rekao da je sa svakim novim otkrićem u nauci bliži Bogu. Pripadao je Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Bio je i veliki filantrop. Podsećanje na njega blagorodno deluje i na popove i vernike zabludele u uskogrudoj etnofiliji, vraćajući ih na pravi put. Ili im bar ne dajući povoda da još više eskaliraju u “jurodivosti” i “ispravljanju istorijskih nepravdi”.
U globalnim izazovima koji stoje pred čovečanstvom potrebno je što više “Pupinovih đaka”.
